Nedavno smo imali priliku da vidimo kako to izgleda kada svakog dana cene inovativnih kompanija padaju po par procenata. Nešto slično je najavljeno u tekstu „Sprema se krah svetskih berzi“. Imali smo prilike da vidimo da su valuacije kompanija iz oblasti tehnologije, kao i srodnih grana, toliko napumpane da kompletna priča kojom se Warren Buffet obogatio nije imala apsolutno nikakvog smisla. U jednom periodu je sve otišlo toliko daleko da bukvalno nije bilo moguće promašiti sa odabirom kompanije. Ovakav pad cena akcija inovativnih kompanija se mogao očekivati.
Ko je voleo da se igra, izvlačio je novac i ulagao ga ponovo sada kada su cene pale u nekim slučajevima i 50%. Sa druge strane, ima onih koji nisu prodali ni jednu jedinu akciju – možda zato što nisu očekivali ovaj pad, a možda i zato što su sigurni u svoj odabir i u budućnost svojih kompanija.
Istina je da su mnoga imena koja su preporučena na mnogim stranicama, uključujući i ovu, pala znatno u odnosu na vrh koji su dostigla u februaru. Mnogi su to povezali sa desetogodišnjim obveznicama i prinosom na njih. Mnogi su to povezali sa „rotacijom sektora“, iz brzorastućih kompanija u „value“ kompanije. Ne kažem da sve to nema veze sa ovim što se dešava. Ima, svakako.
Padovi cena akcija se dešavaju i rezultat su toliko velikog broja faktora da ih je praktično nemoguće analizirati. Isto je i sa rastom.
Ko je mogao da pretpostavi da će se jedna kompanija, praktično pred zatvaranjem, svideti grupi administratora na Reddit-u i da će pogurati akcije kompanije Gamestop (GME) od 20 na čak 300 dolara u jednom momentu.
Ko je mogao da pretpostavi da će brod dužine 400 metara zaglaviti u Sueckom kanalu i time nanositi štetu od 9.6 milijardi dolara svakog dana? Upravo tako.
Ipak, to je sve buka koja odvlači investitore od onoga što je bitno.
Šta je bitno kod investiranja
Investiranjem odvajamo naša sredstva i ulažemo ih kako bismo postali vlasnici dela određenih kompanija radi ostvarivanja profita u budućnosti. Dakle, jedna reč – budućnost.
Prethodnih godina, najbogatije kompanije su bile one koje su se bavile proizvodnjom nafte. Imale su ogroman novac, akcije su bile stabilne i izgledalo je kao savršena investicija. Ipak, svima je jasno da već godinama svet gleda kako da pronađe alternativu za naftu. Vremenom su se alternative nagomilale i veliki broj ljudi i kompanija konačno bira one alternative koje su čistije, jer je zagađenje postalo realni problem današnjice. Tako, sada imamo električnu energiju koja se dobija iz obnovljivih izvora i koja se koristi kao pogonska energija u oblastima gde je nekada nafta bila neprikosnovena. Pre svega, tu je transport, tu je grejanje, tu je industrija.
Naftna industrija je imala sve, sem budućnosti. I to je rezultiralo time da i pored velike količine gotovine, odličnih dividendi, velike trenutne tražnje – naftne kompanije ovih dana vrede samo delić onoga što su vredele nekad.
Dakle, budućnost!
Budućnost znači da će u dogledno vreme, kompanija imati stalno rastuće tržište, stalno rastuću tražnju za svojim proizvodima i da će biti sposobna da na tu tražnju odgovori. Bukvalno sve ostalo je nebitno. Trenutno kompanija ne zarađuje? Nije problem, nadomestiće to u budućnosti. Do sada kompanija ništa nije prodala? Opet, nije problem. Ako znate da će prodati, biće to još bolje za vas.
Kvalitet uvek ispliva
Za svojih 28 godina, skoro 29, doživeo sam (ali nisam bio svestan) dva prethodna velika pada berze. To je „dot-com“ 1999. i svetska ekonomska kriza 2008. godine.
Oba ova događaja su došla iz različitih pravaca. Jedan je izazvan zbog prevelike cene internet akcija, drugi je izazvan zbog prevelike cene nekretnina. Pad u ovim oblastima je sa sobom povukao i druge sektore i tako smo došli do dva jako ozbiljna pada.
Pogledajmo primer kompanije Amazon. Bilo je moguće trgovati akcijama Amazona u oba slučaja.
Izvor: Google
Prva oznaka označava „dot-com“ pucanje. Vidite da je Amazon imao nešto višu cenu, nije moguće na ovom grafiku videti koliko je ta cena bila, ali reći ću vam – u to vreme je dostigao cenu od oko 80 dolara po akciji. Posle pucanja berze, pao je i na minimum od oko 8 dolara. Ipak, da li je to usporilo razvoj kompanije? Teško. To je bila ista ona firma čija je akcija koštala 80 dolara. Ipak, vrednost akcija Amazona nije se značajno menjala u ovom periodu.
2008. godine, Amazon je dostigao cenu od oko 50 dolara, da bi opet, zbog svetske ekonomske krize, pao na oko 20-30 dolara. Ipak, kao i posle prvog velikog sloma berze, ni ovaj put to nije promenilo kompaniju. Samo se cena akcije promenila. Vidimo da je od tog momenta ekspanzija Amazona počela da raste munjevitom brzinom.
Ono što hoću da kažem jeste da su kvalitetne kompanije kvalitetne bez obzira na kretanje cene akcije zbog nekog spoljnog trenda koji na njih utiče. Ipak, svakako ne bih voleo da sam u koži investitora u Amazon 1999. godine, pa da moram da čekam da dobijem svoj novac nazad preko 10 godina. Iz tog razloga, treba uzimati u obzir i cenu te obećane budućnosti danas. Za koliko će vremena da kompanija dostigne očekivanja postavljena valuacijom? Čak i ako ne postoje prepreke u ostvarivanju postavljenih ciljeva i sve je poznato – znate da će Amazon 1999. godine postati ovo što je danas – da li biste kupili Amazon 1999. godine?
Ono što hoću ovim tekstom da kažem jeste da kvalitet na kraju ispliva. Ipak, ne žele svi da čekaju deset godina samo da bi opet bili na nuli. Prilikom kupovine akcija, naročito ovih akcija inovativnih kompanija, bitno je imati i minimum, koliki pad tolerisati. U suprotnom, možete završiti čekajući deset godina samo da vratite uloženo, ako ne i više, ako i ikada vratite. Zbog toga, stop loss opcija na nekih 30% od vaše kupovne cene bi mogla biti prava stvar.
Za više tekstova, pogledajte blog. Da biste dobijali objave putem maila, učlanite se besplatno u klub milionera.
