Svima nam je poznata ona stara „Sto ljudi, sto ćudi“. Svako ima svoj pogled na stvari i svoje mišljenje o nečemu. Kako se mi ovde bavimo investiranjem, jasno je i da postoji mnogo pristupa investiranju i načina razmišljanja o tome. Ja mislim da ne postoji najbolji ili najgori način za investiranje i sve to zavisi od samog investitora. Neki bi rekli da je investiranje u kompanije brzog rasta najbolji pristup za velike prinose, neki govore da je investiranje u akcije koje imaju konstantan rast dividendi najbolji pristup, a neki se kunu u investiranje po vrednosti. Ja se trudim da budem investitor koji investira u kompanije prema njihovoj vrednosti.
Šta je investiranje po vrednosti?
Za početak, da bismo izbegli konfuziju, želim da razjasjnim jednu stvar. Vrednost je jedno, a cena je drugo. Određena kompanija, na osnovu svojih karakteristika, potencijala, prethodnih i budućih performansi, imovine i ostalih elemenata ima vrednost. Sa druge strane, tu je cena – koja bi se definisala kao novčani izraz vrednosti. Ipak, često cena ne prikazuje samo vrednost, već i na tržištima kapitala prikazuje i opšte interesovanje javnosti za kupovinu akcija određene kompanije. Zbog toga, često dolazimo do toga da se kompanije prodaju po ceni koja je znatno iznad njihove realne vrednosti, naročito kada je reč o kompanijama koje su veoma popularne. Primer je kompanija Tesla danas. Svi su zainteresovani za kupovinu akcija ove kompanije i akcije ove kompanije su za relativno kratko vreme poskupele od 200 dolara do preko 1.000. I sve to zbog toga što su ljudi uvereni da će akcije te kompanije nastaviti da rastu.
Ipak, na duži rok, cena i vrednost moraju biti usklađene. U prevodu, ako cena neke kompanije raste brže od njene vrednosti, kad-tad će morati da se uskladi sa njom. Možda se to ne desi za godinu dana, možda se ne desi za pet godina, ali će se desiti. I tako često dobijamo velike padove cena akcija pojedinačnih kompanija, ili padove cena akcija kompletnog tržišta.
Na primer, Tesla naredne godine planira godišnju proizvodnju od 650.000 automobila i na tržištu, Tesla vredi 273 milijarde dolara. Ipak, po jednoj akciji (čija je cena 1.476 dolara u vreme pisanja članka), Tesla zarađuje samo 1,93 dolara. Dakle, govorimo o čistoj zaradi. I pored činjenica da je Tesla veliki inovator u svetu električnih automobila, Tesla nije jedini proizvođač električnih automobila na svetu i teško je reći da će moći da zauzme kompletno tržište sama. Na primer, Toyota i Volkswagen su najveći proizvođači automobila po broju prodatih vozila u toku 2019. godine. Zajedno, ova dva proizvođača su proizvela oko 21 milion automobila. Tržište kaže da ova dva proizvođača zajedno koštaju oko 280 milijardi dolara. Dakle, tek nešto više od Tesle i pored toga što proizvode ukupno 20 puta više automobila godišnje, imaju rasprostranjenije distributivne mreže, više proizvodnih kapaciteta i čak i Toyota i Volkswagen proizvode električne automobile (i mnogo drugih stvari koje nisu vezane samo za automobile). Na primer, u poređenju sa 1,93 dolara koje zarađuje Tesla po akciji, Volkswagen zarađuje 21 evro za svaku akciju čija je cena 146 evra.
Jasno je da će kompanija Tesla jako teško opravdati potencijal koji joj tržište pripisuje, ali, hajde da vidimo šta će se desiti. Ipak, ovo nije članak o Tesli, ovo nije članak o Volkswagenu. Ovo je članak o investiranju po vrednosti. Ove proizvođače sam iskoristio kao primer.
Cela filozofija investiranja po vrednosti jeste u tome da se proceni realna vrednost kompanije imajući u vidu veliki broj faktora i da se na osnovu te realne vrednosti odredi da li je kompanija precenjena ili potcenjena. Ukoliko je kompanija potcenjena, treba je kupiti. I tu nije sve – nije dovoljno da kompanija bude potcenjena 1-2%. Investiranje po vrednosti je sigurna igra. Neophodno je da kompanija bude potcenjena više nego što je margina sigurnosti. Definisaću marginu sigurnosti kao potrebnu razliku između cene i vrednosti kompanije koju određuje svaki investitor, pre koje neće investirati u kompaniju. Veliki broj investitora predlaže da ta margina bude negde oko 20%, dakle, oni će kupiti kompaniju ukoliko je njena cena minimum 80% od vrednosti koju su oni izračunali za tu kompaniju.
Zašto bi se neka kompanija prodavala ispod svoje realne vrednosti? Zato što je tržište podložno različitim uticajima. Na primer, cene mnogih kompanija su opale za vreme krize zbog korona virusa, ali mnoge od njih nisu bile realno ugrožene time. To je bila prilika za mnoge investitore po vrednosti da se domognu akcija kompanija koje su pratili neko vreme. Takođe, i manji događaji, vezani za samu kompaniju se mogu iskoristiti na takav način. Primeri mogu biti – promena u menadžmentu, trenutno loš publicitet, odlaganje projekata ili jednostavno lažne vesti.
U tom momentu, kada cena kompanije padne ispod vrednosti za iznos koji osigurava i marginu sigurnosti, investitori će kupiti akcije ove kompanije. Samim tim što su je kupili ispod njene vrednosti, kako cena teži vrednosti, oni će zaraditi bar tu marginu, a da ne govorim o rastu vrednosti kompanija tokom vremena.
Pratiti cenu akcija je jednostavno danas kada postoji Internet i na hiljade opcija je dostupno za praćenje. Težak deo jeste procena vrednosti kompanije, budućeg potencijala i drugih faktora. Obezbediću listu pitanja na koja treba odgovoriti pozitivno, kako bi se investitor odlučio za kupovinu određene akcije.
Investiranje po vrednosti
Ček lista za investiranje po vrednosti
- Da li je kompanija u tvojoj listi kompetentnosti?
- Da li su zaposleni u kompaniji prodavali akcije nedavno?
- Da li kompanija ima održiv i valjan poslovni model?
- Da li je u prošlosti kompanija imala cenu iznad neto sadašnje vrednosti?
- Da li je imala pozitivnu zaradu po akciji u prošlosti?
- Da li će posao biti popularan u budućnosti?
- Da li ima barem 2 milijarde tržišne vrednosti?
- Da li ima manje od 100 milijardi tržišne vrednosti?
- Da li isplaćuje dividendu?
- Preskočiti kineske kompanije.
- Preskočiti kompanije čije je poslovanje uglavnom u Kini.
- Preskočiti kompanije koje su izdavale dodatne akcije.
- Maksimalan odnos duga i sredstava je 1/2.
- Stabilan ili opadajući odnos duga i sredstava bar 6 godina.
- Stabilna ili rastuća neto sadašnja vrednost.
- Da li je kompanija vršila otkup akcija?
- Da li kompanija ima stabilan prihod?
- Neto marža iznosi bar 5% u poslednjih 5 godina.
- Neto sadašnja vrednost je u nekom momentu bila iznad tržišne vrednosti kompanije.
- Preskočiti kompanije koje se bave istraživanjem nafte.
- Preskočiti farmaceutske kompanije.
- Bez finansijskih kompanija.
- Bez banaka i osiguravajućih društava.
- Bez zatvorenih fondova.
- Fokusirati se na industrijske i maloprodajne kompanije.
- Da li kompanija posluje u oblasti strogo regulisanoj od strane države?
- Poželjno je da kompanija posluje u delatnosti koja ne zahteva velika osnovna sredstva.
- Tražiti kompanije kojima je cena akcije nedavno opala, ali je neto sadašnja vrednost netaknuta.
- Tražiti kompanije sa velikom količinom keša na računu.
- Tražiti kompanije čije je akcije menadžment kupovao.
- Tražiti kompanije čija je tržišna cena ispod 50 milijardi, ali to nije obavezno.
Kao što možeš da vidiš iz liste, veliki broj ovih pitanja je kvalitativnog tipa. Kvantitativni pokazatelji su lakši. Jednom kada dođeš do podataka, primeniš ih u formuli i to je to. Sa druge strane, kvalitativni su dosta složeniji i tu ćeš morati da izneseš svoje mišljenje – da li je nešto dobro ili loše. Od kvaliteta tvoje procene može zavisiti isplativost tvoje investicije.
Ovo su samo neka od pitanja koja treba pokriti prilikom analize kompanije. Postoji ih još mnogo, mnogo. Ipak, i dobijanje odgovora na samo ova pitanja može zahtevati dane i dane analize. Neke od njih ćeš morati da tražiš jako dugo jer nisu često dostupni na najkorišćenijim sajtovima. Ipak, neke druge, kao što su cene i zarade možeš pronaći na mnogo izvora, ali i u samim izveštajima kompanije, koje su svakako obavezne da svoje finansije prikazuju javnosti.
Lično ne verujem da ćeš uspeti da nađeš kompaniju koja ispunjava sve uslove. Ipak, na tebi je da odlučiš koji od uslova mora biti ispoštovan, a koji može biti i prekršen, više ili manje, kako bi investirao u kompaniju. Na primer, jedan od uslova je da ne investiraš u kompanije iz Kine. Iskustvo je pokazalo da mnoge kineske kompanije „šteluju“ knjige i da su često u tome podržane od strane kineske vlade, te su podložne manipulaciji od strane iste te vlade. Ipak, nisu sve kineske kompanije takve, ima ih i dobrih, ali je činjenica da se kod velikog broja kompanija javlja upravo ovaj problem, te je bolje izbeći ih, jer ovakve informacije, da li je neka kompanija „sredila“ knjige na nedozvoljen način, često nisu dostupne, a čim postanu dostupne, veruj da će veliki investitori saznati mnogo pre tebe i kad informacija dođe do tebe, cena akcije će već biti znatno niža, a ti u debelom minusu.
Sa druge strane, savetovao bih oprez kada je u pitanju visina duga u odnosu na cenu kompanije i u odnosu na imovinu. Ukoliko dug prelazi 50% vrednosti imovine kompanije, verovatno želiš da je preskočiš.
Poznati investitori po vrednosti
Jedan od najvećih investitora ikada, Warren Buffet, smatra se i najpoznatijim predstavnikom investiranja po vrednosti. On je koristio ovaj princip kako bi došao do ogromnog bogatstva koje danas ima. Strpljivo je tražio i čekao da se pojave kompanije koje se prodaju „ispod cene“ i onda ulagao što više svog novca u to i za to je bio nagrađen.
Pored Buffeta, napomenuo bih i Benjamina Grahama, koji je zapravo bio i učitelj Warrena Buffeta i jedan od osnivača celog pravca investiranja po vrednosti. Napisao je knjige „Security analysis“ i „Inteligentni investitor“ koje se smatraju svetim knjigama ovog pravca investiranja.
Drugi pravci investiranja
Kao što smo već rekli, investiranje po vrednosti nije jedini pravac investiranja. Naročito su popularni i pravci investiranja u akcije kompanija koje povećavaju dividende, kao i investiranje u akcije brzorastućih kompanija.
Svaki od ovih pravaca donosi pogodnosti, ali i nedostatke. Navešću neke od njih. Prilikom investiranja po vrednosti, može se desiti da je generalno tržište precenjeno i da je jako mali broj kompanija dostupan po cenama koje su dobre za kupovinu. Iz tog razloga, čekajući i istražujući da cena neke kompanije opadne ispod granice sigurnosti, investitori po vrednosti mogu propustiti dobitke koje bi u ovim vremenima ostvarili uvek popularnim kompanijama koje imaju brzi rast.
Sa druge strane, investiranje u akcije kompanija koje brzo rastu često ima i negativnu stranu, a to je veliki stepen fluktuacije cena na godišnjem, mesečnom ili čak dnevnom nivou. Svi investitori se ne osećaju baš najprijatnije ukoliko akcije kompanije koju poseduju padnu nekoliko desetina procenata u jako kratkom vremenskom periodu. Takođe, brzrastuće kompanije su brzorastuće zato što su uglavnom u pitanju manje kompanije koje tek uspostavljaju svoj biznis model. Neke od njih to rade uspešno i opravdavaju svoj potencijal, dok sa druge strane, neke od njih ne uspeju da opravdaju poverenje koje im je dato.
Investiranje u akcije koje imaju rastuću dividendu je povoljno za one ljude koji žele da od svojih akcija uvek mogu da dobiju neki prihod koji ne znači obavezno prodaju akcija. Vlasnici ovakvih kompanija investiraju u kompaniju i onda redovno primaju dividende. Često ih iskoriste za kupovinu dodatnih akcija i tako maksimizuju svoje prihode. Sa druge strane, veoma često kompanije koje isplaćuju veće dividende, često budu dosta statičnije u odnosu na kompanije koje sav svoj profit ubacuju nazad u poslovni ciklus.
Postoje još neki pravci i pristupi investiranju, ali ova tri bih naveo kao glavna. Naravno, najpovoljnije bi bilo pronaći brzorastuću kompaniju koja isplaćuje dividende koje se povećavaju i kupiti je ispod njene realne vrednosti, međutim, ove kompanije su retki dijamanti i oni koji ih na vreme identifikuju dolaze do izvanrednih prinosa. O alternativnim pristupima investiranju će još biti reči u narednom periodu. Nastavi da nas pratiš i dobićeš i ove objave putem maila ukoliko si član Kluba milionera Investiraj pametno.
