Da bi svaki sledeći post imao smisla, mora se početi od toga – kako investirati. Sve što ćeš u budućnosti videti na Investiraj Pametno će se bazirati na ovome. Bez čitanja ovog teksta, nemaš pravo da postavljaš pitanja ili da daješ komentare. U ovom tekstu ćeš naći sve o tome – kako investirati pametno. Zato, pročitaj, investiraj pametno, čak i za početnike. Možeš onda i da pročitaš prvi napisan članak na ovom sajtu. Povezanost novca, vremena i sreće.
Dok sam pisao ovaj članak, pokušavao sam da ga ne napunim žargonima i definicijama. Nisam objašnjavao previše u dubinu. Samo sam se potrudio da podelim osnove koje će ti pomoći da investiraš.
U narednom delu je dato osam jednostavnih pravila kako investirati i na kraju ću pokazati kako da sve to primeniš. Ali prvo, hajde da sklonimo neka ustaljena mišljenja o investiranju.
Sadržaj
Investiranje nije kocka – ali isto tako nije ni magija
Investiranje plaši mnoge ljude. Ova oblast izgleda previše komplikovano i misteriozno, skoro magično. Ili možda izgleda kao kocka. Kada se prosečna osoba susretne sa nekim ko daje finansijske savete, često je najlakše da sedne, smeši se i klima glavom.
Jedan od problema je da je svet investiranja pun žargona. Šta su „Commodities“ i „Alpha“? Šta je racio troška? Koja je razlika između obveznica i akcija? Nekad čak i poznati izrazi kao što je rizik, znače nešto sasvim drugo u svetu investiranja.
Pored toga, dobijamo gomilu suprotnih mišljenja o investiranju sa svih strana. Gde god pogledaš, ima neki finansijski ekspert koji tvrdi da je u pravu. Stvara se neprekidna poplava mišljenja gde investirati, a mnoga od njih govore upravo suprotno od drugih. Jedan kaže da treba kupovati nekretnine, drugi kaže da se investira u zlato. Znaš nekoga što se obogatio na kriptovalutama. Jedan analitičar kaže da se berza uputila ka rekordnoj vrednosti, drugi kaže da ide recesija. Kome da veruješ na kraju?
Možda je najveći problem složenost, ili bar tvoj osećaj složenosti. Da bi preživele i izgledale korisno, mnoge finansijske organizacije su stvorile misteriozni oblak oko investiranja i onda nude svoju pomoć kako bi osvetlele put. Amateri lako poveruju da im je potreban neko da ih provede kroz investiranje.
Evo istine: Investiranje ne mora da bude teško. Investiranje nije kocka. Investiranje nije magija.
Potpuno si sposoban da naučiš kako da investiraš. Zapravo, verovatno ako ne znaš ništa sada, možeš da ostvariš bolji povrat investicije od 80% drugih ljudi, bez bilo kakvih trikova i prevara, kao ni skupih saveta analitičara.
Sada ja hoću da te ubedim da ako se držiš jednostavnosti, možeš da investiraš samostalno i dobiješ povrat veći od proseka.
Kako investirati #1: Počni da investiraš
Prva stvar koju treba da znaš oko investiranja jeste da treba da počneš danas. Nema veze koliko para imaš. Šta je bitno je da počneš. Onda ćeš od toga stvoriti naviku. Postoji mnogo aplikacija za investiranje koje čine investiranje mnogo lakše nego ikada do sada.
Burton Malkiel, The Random Walk Guide to Investing
Iznos sa kojim počinješ nije ni približno važan kao to da počneš da investiraš što ranije.
Odlaganje je prirodni neprijatelj prilike. Svake godine, odlaganje investiranja čini tvoje finansijske ciljeve težim i težim.
On takođe kaže, tajna uspešnog investiranja je izvanredna moć „kamate na kamatu“, ili u ovom slučaju, dobiti na dobit. Samo sa dovoljno vremena, čak i mala dobit od investiranja može da stvori pravo bogatstvo.
Ako se sećate škole, setićete se da se stvara efekat snežne lopte koji se javlja kada vaša prethodno ostvarena dobit stvara još dobiti. Hajde da vidimo primere:
- Ako uložiš 5.000 na štedni račun i dobijaš 8% godišnje, zaradićeš 400 prve godine, i imaš ukupno 5.400.
- U toku sledeće godine, imaćeš još 8% ne samo na 5.000, ali i na 400. Znači, dobićeš ovoga puta 432. Treće godine, dobićeš 466.
Posle deset godina povrata od 8% godišnje, tvojih početnih 5.000 će biti više nego duplo – 10.794,62!
Ovo je moćna stvar, ali treba vremena da bi ostvarilo svoju magiju. Što duže čekaš da počneš sa investiranjem, to manje vremena tvoj novac ima da počne da raste.
Zamisli da jednom uplatiš 5.000 u svoj „fond za penziju“ i da svake godine dobijaš u proseku povrat od 8%. Ako nikad ne pipneš taj fond, kad budeš imao 65 godina, imaćeš 159.602,25. Ali ako bi podigao pare sa tog računa sa 40 godina, imao bi samo 34.242,38.
Moć gomilanja se može još bolje videti kroz redovno investiranje. Sjajno je da jednom investiranih 5.000 može da naraste do skoro 160.000 za 45 godina, ali je još interesantnije videti šta se dešava kada neko napravi naviku od investiranja. Ako investiraš svake godine po 5.000 godišnje 45 godina i prosečno zarađuješ 8% godišnje, tvoja ušteđevina bi bila 1.93 miliona. Imao bi više od 8 puta od tvog inicijalnog uloga.
Ovo je moć gomilanja
U ljudskoj prirodi je da odugovlači. Dosta ljudi odlaže investiranje za penziju (I druge ciljeve) zato što su zaneseni dnevnim potrebama. Samo oko polovine Amerikanaca investira. U Srbiji je taj broj mnogo niži. I svi kažu – počeću sledeće godine. Ali svaka godina je važna i pravi razliku.
Kada investiraš, vreme je tvoj prijatelj. Radi za tebe. Počni što pre. Sutra je dobro. Danas je bolje.
Kako investirati #2: Misli dugoročno
Mnogo ljudi ima pogrešnu ideju da investiranje zahteva dnevno praćenje kretanja na berzi i kupovinu i prodaju akcija. Tako se to radi u filmovima, ali, znaš šta? Zapravo ljudi koji tako investiraju, zarade manje od onih koji ne rade ništa. Ne izmišljam ovo.
Investiraj pametno – čekaj!
Potrebno je vreme, decenije, ne godine, da bi se gomilanje dobiti ostvarilo. Ali postoji još jedan razlog da se gleda dugoročno.
Kratkoročno, povrat od investicija fluktuira. Ide gore-dole. Cena neke akcije može biti danas 85, sutra 90. Sledeće nedelje, može skočiti na 120. Cene obveznica takođe, ali sporije. Čak i kamata na štednju se menja. Kratkoročni povrati nisu precizan indikator dugoročnih performansi. Šta je fond uradio prošle godine, ne govori ti mnogo o tome šta će uraditi sledeće decenije.
Između 1926 i 2006, akcije su u proseku ostvarile dobit od 6.8% godišnje kad se oduzme inflacija. Dugoročne obveznice su ostvarile dobit od 2.4% posle inflacije. Zlato je stvorilo povrat od 1.2%.
Dugoročno, nekretnine imaju povrat čak i manji od zlata dugoročno. Iako akcije obezbeđuju lep povrat dugoročno, one dolaze sa nešto višom stopom rizika kratkoročno. Od dana do dana, cene akcija mogu oštro da padaju ili da naglo skaču.
Čak i u vremenskom periodu od jedne godine, tržište akcija je promenljivo. Prosek je oko 7% u poslednjih 80 godina, ali svake godine može biti dosta niže ili više. 2008 godine, tržišta su pala za 37%, u 2013oj, skočila su 32%.
Investirati je bitno, ali u toku jedne godine, treba imati u vidu da će akcije biti bolje od obveznica samo 60% vremena. Ali ako gledamo deceniju, investirati u akcije je u 80% slučajeva bolje nego investirati u obveznice. Ako se gleda trideset godina, akcije skoro uvek pobeđuju.
Uprkos tome što se u proseku na berzi zarađuje, prosečna osoba skoro uvek ostvari manju dobit od ukupnog tržišta. Čak i profesionalci retko ostvare dobit kao celo tržište.
Za vreme 20ogodišnjeg perioda koji se završio 2012. godine, S&P 500 je ostvario povrat od prosečnih 8.21% godišnje. Prosečan investitor u zajedničke fondove je samo ostvario 4,25%. Zašto? Zato što su se uspaničili i prodavali akcije kada su cene padale, a onda su kupovali opet kada su cene porasle. Upravo suprotno od onoga „kupi jeftino, prodaj skupo“.
Investiranje je igra godina, ne meseci
Ne dopusti da te divlja tržišna kretanja načine nervoznim ili previše optimističnim. Ono što su tvoje investicije uradile ove godine je mnogo manje važno od onoga što će uraditi u narednih deset godina. Drži se svog dugoročnog plana.
Kako investirati #3: Rasporedi rizik
Kako bi se ovi usponi i padovi ispeglali, investitori treba da prošire svoj novac na više akcija. Iznenađujuće, istraživanja pokazuju da dok diverzifikacija smanjuje rizik, ne utiče značajno na prosečne performanse, ako uopšte utiče.
Kupovina pojedinačnih akcija ne predstavlja pravo investiranje. To je kocka. Znam ovo iz iskustva.
Kroz posedovanje više od jedne akcije, smanjuješ svoj rizik. Ako imaš deset akcija, i jedna od njih potone, šteta nije toliko velika jer još uvek imaš devet drugih. Istina, ako akcija skoči u nebesa, ne dobijaš sve što bi mogao da si sve investirao tamo, ali je mnogo jednostavnije ovako.
Investitori takođe smanjuju rizik tako što poseduju više od jednog tipa investicije. Kao što smo videli, duoročno akcije su bolja investicija od obveznica ili zlata ili nekretnina. Ali kratkoročno, akcije pobeđuju u samo dve trećine slučajeva. Akcije i obveznice se kreću nezavisno jedne od drugih, investitori zato kupuju mešavinu ova dva.
Popularno je investirati u akcije-obveznice prema godinama. Ako imaš 35 godina, uložićeš 35% para u obveznice, i 65% u akcije, što i nije tako loše.
Jedan od najboljih načina da se rasporedi rizik je investiranje u zajedničke fondove i ETFove.
Zajednički fondovi su kolekcije investicija. Oni omogućavaju ljudima kao ja i ti da našim novcem kupimo male delove mnogo kompanija odjednom. Zamisli, na primer, SUPER FOND, koji investira u pedeset različitih akcija i deset različitih obveznica. Kupovinom jedne akcije ovog fonda, kupuješ deo od šezdeset različitih investicija. Ako jedna propadne, šteta nije strašna.
Ovi fondovi omogućavaju laku diverzifikaciju, plus neko drugi radi istraživanje umesto tebe i kupuje i prodaje akcije, tako da ti ne moraš.
Zato što zajednički fondovi nude velike prednosti za pojedinačne investitore, postali su naročito popularni prethodnih godina. Ali nisu bez nedostataka.
Nastavak sledi…