Rizikujući da se apsolutno ni jedan čitalac ne prepozna u sledećoj rečenici, reći ću: Ako si pomno pratio tržišta kapitala ove i godine, primetio si jedan zanimljiv trend. Ovaj trend je rezultat toga da su kamatne stope jako niske, povraćaj od akcija je jako visok, ali ipak, investitori traže oblasti gde se može zaraditi još više.
Trend o kome govorim je veliki broj ulaganja u SPAC.
Šta je SPAC?
SPAC su „special purpose acquisition companies“. Na srpskom – kompanije za preuzimanje sa specijalnom namenom, ili tako nešto. Ali, verujem da ti prevod znači isto koliko i engleski naziv, pa zato, da objasnim. Ove kompanije su kompanije koje se osnivaju sa jednom idejom – da prikupe dovoljno kapitala kako bi otkupile neku manju kompaniju koja zapravo ima neku delatnost i tako doneti povraćaj investitorima. Dakle, to je kompanija koja se osniva sa ciljem otkupa druge kompanije. Tako se zapravo investitori klade da će menadžeri ovakve kompanije uspeti da pronađu kvalitetnu kompaniju po povoljnoj ceni i tako im obezbediti kvalitetne prinose.
Imati svoju SPAC kompaniju je nekako postalo i statusni simbol milijardera. Takođe, ove kompanije se zovu i „blanko ček“ kompanije, zbog toga što se ne zna ni koliko će para ta kompanija imati, niti čime će se ta kompanija baviti u budućnosti. Billy Beane, koga možda znate iz filma Moneyball, a igrao ga je Brad Pitt, je osnovao ovakvu kompaniju u avgustu ove godine.
Ove kompanije su kompanije čijim se akcijama otvoreno trguje na berzama uprkos činjenici da nemaju pravu delatnost. Oni prikupljaju novac od investitora i kupuju druge kompanije, obično su to privatne kompanije koje će menadžeri SPAC-a odabrati. Koliko je ovo uzelo maha, govori samo činjenica da je u toku 2020. godine na ovaj način prikupljeno 31.6 milijardi dolara (američki bilion, koji je inače 1000 puta manji od srpskog biliona). Još je veće čudo što je prošle godine ovako prikupljeno samo 12 milijardi, a i prošla godina je bila rekordna. Pre nekoliko godina, SPAC je bio samo zanimljiv pojam i ništa više.
Odakle tolika popularnost SPAC-a?
Velika ekspanzija ovih firmi je rezultat, pre svega, dve pojave. Jedna od njih je visoka cena akcija na berzama i mnogi bogataši se odlučuju da sreću potraže u nekoj drugoj oblasti. Ako na to dodamo da su i kamatne stope na obveznice ispod 1%, sve je jasno. Druga pojava jeste veliki porast u broju privatnih kompanija. Veliki broj ljudi koji su ulagali novac u svoje kompanije tokom prethodnih X godina, sada želi da izađe iz igre i da izvuče svoj novac. Zato, SPAC kompanije imaju veliki opseg kompanija koje bi mogle da kupe. Takođe, bonus razlog je taj što ljudi iz sveta finansija, pre svega, menadžeri različitih fondova i sličnih organizacija jednostavno traže nove načine da zarade od finansijskih transakcija. Sada su se znatno smanjile provizije za trgovanje koje mnogi brokeri naplaćuju, pa je ovo jedna od načina gde mogu zaraditi još koji dolar.
Pored toga, zbog pandemije, mnoge kompanije koje su želele da ponude svoje akcije javnosti, su odustale ili odložile to za nešto kasniji period, kada se situacija smiri. A SPAC kompanije tu dolaze kao odlično rešenje. Javna ponuda akcija zahteva velike procedure i pripreme i često kompanije ne žele da prolaze kroz to. Uz SPAC kompaniju, mogu samo da im predaju vlasništvo uz nadoknadu i da tako odjednom postanu akcionarsko društvo.
Jedan od najpoznatijih primera gde je SPAC kompanija kupila neku privatnu kompaniju jeste Draftkings. Ova kompanija se bavi internet klađenjem. Oni su postali akcionarsko društvo čijim se akcijama javno trguje tako što su se spojili sa kompanijom Diamond Eagle Acquisition Corp. Ovaj dogovor je bio vredan 3.3 milijarde dolara. Ovde se desilo da je kompanija koja je izvršila kupovinu preuzela ime kupljene kompanije, pa sada imate kompaniju Draftkings (oznaka njihovih akcija je DKNG.
Draftkings Izvor: Google.
Stvar je u tome da veoma često, SPAC kompanije dok ne pronađu svoj cilj, nude svoje akcije po ceni od 10 dolara po akciji. Jednom kada se pročuje koja će kompanija biti kupljena, dešava se da cena akcije skoči nekoliko puta. U slučaju Draftkingsa, to je bilo 43 dolara. Nije loše, a?
Pored Draftkingsa, jedna kompanija koja je svima nama poznata zbog velikog naučnika čije ime nosi – NIKOLA, se odlučila za ovaj način izlaska na berzu. Njih je do berze provela kompanija VectoIQ Acquisition. Naravno, u početku je ova kompanija nudila svoje akcije za samo 10 dolara, a svedoci smo da je u jednom momentu, cena akcije kompanije NIKOLA (NKLA) dostigla cenu i preko 70 dolara. Dobar prinos, rekao bih?
Nikola Corporation Izvor: Google.
Ako bi da sada investiraš u kompaniju NIKOLA ili Tesla, ili u bilo koju drugu kompaniju, pogledaj kako investirati u akcije stranih kompanija iz Srbije.
Obično investitori u ovaj tip kompanija ne očekuju ko zna kakve povraćaje. Često su to velike investicione institucije. Pogodnost je u tome što se novac ulaže u kompaniju koja traži šta da kupi. Kada pronađe, cena te kompanije se još uvek ne menja, a ako ti se ne sviđa odabir, možeš jako lako da izvučeš svoj novac – jednostavnom prodajom akcija.
Ipak, postoje rizici i kod ovog načina investiranja. Često se nakon najave akvizicije cena SPAC kompanije podigne znatno iznad 10, u tom momentu mnogi reše da kupe akcije te kompanije očekujući da cena nastavi da skače, ali se ona vrlo brzo normalizuje i vrati na originalnu cenu od 10 dolara po akciji ili se spusti i ispod toga nakon što se akvizicija desi. Imaj u vidu informaciju da od 18 kompanija koje su ovako preuzete prošle godine, čak 11 ima cenu koja je ispod 10 dolara.
Ovde je glavni fokus na tome kakav je menadžer SPAC-a i šta je njegov cilj. Ovim se kladite da će on napraviti dobar izbor i pronaći jedinstvenu kompaniju koja će doneti dobru zaradu.
Želiš da dobijaš više ovakvih tekstova na mail, svaki put kad nešto objavimo? Pridruži se Klubu milionera:
Takođe, možeš pogledati i druge objave koje imamo:
