Kako vreme prolazi, to sam više ubeđen da je vreme novac (i novac je vreme). Obično nas uče da novac ima vrednost. Ali šta to znači? Novac predstavlja skladište prethodnih napora koje može biti iskorišćeno za buduću potrošnju. Zapravo, novac je skladište gde čuvate vreme, gde čuvaš produktivno vreme.
Sada, kada smo to utvrdili, moraću da priznam da ipak novac i vreme nisu baš ista stvar. Novac je skladište vremena, ali ova dva koncepta takođe imaju i neke razlike.
Na primer, vreme je linearno. Kada prođe minut ili dan, ne može se vratiti. Ako potrošiš jedan sat, izgubljen je zauvek. Ako izgubiš jedan dinar, uvek je moguće zaraditi još jedan dinar. Vreme ide napre, ali novac nema pravac.
Još je važnije da je vreme konačno. Novac nije. Teorijski, tvoj prihod i bogatstvo nemaju gornju granicu. Sa druge strane, svako od nas ima otprilike 70 godina života. Ako si baš srećan, živećeš 1000 meseci. Srećni među nama će živeti 5000 nedelja, ili 25.000 ili 30.000 dana.
Sadržaj
Bogatstvo i rad
Kada sam počeo da potpunije razumem vezu između novca i vremena, moje prvo veliko saznanje je bilo da bogatstvo nije obavezno gomila novca. To je gomila vremena. Ili potencijalnog vrmeena. Kada akumuliraš dosta novca, zapravo akumuliraš veliku količinu vremena koje možeš da koristiš kako god želiš. Zapravo, ovo izgleda kao jedan od glavnih razloga za finansijsku nezavisnost. Finanijska nezavisnost predstavlja situaciju gde si sačuvao dovoljno da ne moraš više da radiš za novac – zapravo – možeš da koristiš svoje vreme kako god hoćeš. Veliki broj ljudi zapravo kaže „Hoću da budem u situaciji da radim šta ja hoću, kad ja hoću.“.
Za mene, jedna od velikih ironija modernog društva je da mnogo ljudi troši toliko vrmeena da akumulira toliko stvari, ali nikad ne odvaja ništa sa strane za budućnost. Zašto? Thomas J. Elpel istražuje komplikovanu vezu između naših stalno rastućih standarda života i napor da se postigne taj nivo komfora.
„Na kraju, budeš značajno bogatiji nego ranije, ali takođe radiš mnogo više. Niko nije rekao da moraš da platiš za te svećice, ulje ili knjige i sveže opranu odeću, ali bi se osećao loše da nisi, pa ti radiš malo napornije da bi svojoj porodici obezbedio sve dobre stvari koje život ima da ponudi.“
U tome je fora. Radiš više da bi imao više novca da kupiš više stvari. Ali kada imaš više stvari, treba ti više novca, što znači da moraš da radiš više. Skoro kao da je pravilo da što više fizičkih stvari poseduješ, manje vremena imaš. Kako da izađeš iz začaranog kruga? Postoje dva načina:
Troši manje, živi više
Prvi i najočigledniji način da pobegneš od ovoga jeste da smanjiš svoju potrošnju, tako da je ispod nivoa potrebnog da održavaš svoj način života.
Kada smanjiš svoj životni stil, potrebno je manje da ga finansiraš. Ako zarađuješ 10.000 evra godišnje i potrošiš svih 10.000, ne ostavljaš sebi prostor za grešku. Ako nešto pođe naopako, izgubiš posao, inflacija skoči, u problemu si. Plus, nećeš biti u situaciji da iskoristiš neočekivane prilike.
Ali ako smanjiš svoju potrošnju na 8.000 godišnje, ostavljaš sebi opcije. Možeš odabrati da nastaviš da zarađuješ 10.000 godišnje i čuvaš razliku. Ili možeš da radiš manje danas i vreme koristiš onako kako zapravo hoćeš.
Trošenje manje novca takođe pomaže tvojoj budućnosti. Učenje kako da živiš sa manje, znači da nećeš morati da čuvaš toliko za svoju penziju. Ako trošiš 10.000 godišnje, treba ti oko 250.000 pre nego što možeš da odeš u penziju. Ali ako smanjiš to na samo 8.000 godišnje, trebaće ti oko 200.000.
Potrebno je manje posla da bi se finansirao budući život sa 8.000 nego sa 10.000 godišnje.
Ako si ipak baš srećan da sa prihodima od 30.000 godišnje spustiš potrošnju na oko 6.000 godišnje, stvarno možeš da smanjiš vreme koje moraš da provedeš radeći.
Kupovina vremena povećava sreću
Ali šta ako voliš svoj životni stil i ne želiš da ga menjaš? Šta ako ne možeš da umanjiš potrošnju? Postoji način da iskoristiš vezu između vremena i novca da povećaš svoj osećaj zadovoljstva.
Rađeno je istraživanje na američkoj Nacionalnoj akademiji nauka, objavljen je članak koji je objavio da kupovina vremena unapređuje sreću. Evo šta kažu: Širom sveta, povećanje bogatstva je proizvelo neželjenu posledicu – povećan osećaj nedostatka vremena. Evo dokaza da upotreba novca za kupovinu vremena može da obezbedi povećanje osećaja sreće.
Na osnovu velikog broja primera, pokazujemo da pojedinci koji troše novac na usluge koje štede vreme imaju veći stepen zadovoljstva životom. Zaposleni su srećniji nakon što potroše novac na nešto što će im uštedeti vreme, pre nego na nešto materijalno. Zajedno, ovi rezultati govore da upotreba novca za kupovinu vremena može da zaštiti ljude od razarajućih efekata vremenskog pritiska na zadovoljstvo životom.
Ako želite da unapredite kvalitet života, ne koristite novac da kupite stvari, koristite da se oslobodite pritiska vremena. Umesto kupovine fensi auta, kupite stvari koje čuvaju vreme. Unajmite pomoćnicu za sređivanje kuće. Naručite dostavu hrane. Naročito, kupovina vremena ima veći uticaj na ljude sa nižim primanjima.
Pronalaženje ravnoteže
Moja najveća lekcija od razmišljanja o vezi između novca i vremena je ova: kada trošiš manje, možeš da radiš manje. Na veoma realan način, štedljivost kupuje vreme. Na malo indirektniji način, kupuje slobodu, finansijsku slobodu, od briga, slobodu da potrošiš svoje vreme kako god odabereš.
Kada posmatraš vreme kao novac (i novac kao vreme), možeš bolje da vrednuješ kako raspoređuješ svoj novac i koliko vremena želiš da sačuvaš za budućnost.
A šta je sa tobom? Kako ti vidiš vezu između novca, vremena i sreće? Imaš li primere iz ličnog života kada si kupio vreme da bi unapredio svoju sreću? Da li imaš ravnotežu – i kako si do nje došao?