Proučavajući ponašanje mnogih uspešnih ljudi, došao sam do zaključka: Uspešni ljudi imaju kontrolu nad svojom sudbinom, neuspešni prepuštaju stvari „sudbini“.
U knjizi „Tajne uma milionera“, navedeno je sedamnaest načina na koji se mape uma bogatih ljudi razlikuju od siromašnih i srednje klase. Prva razlika na njegovoj listi je to što bogati ljudi „kreiraju svoj život“, dok siromašni veruju da im se život dešava.
I ova poruka se ponavlja i ponavlja, kad god se spomene razlika između onih koji uspeju od onih koji ne uspeju. Uspešni ljudi su proaktivni, odgovorni za svoj život, imaju kontrolu, drže konce u rukama. Neuspešni veruju da su žrtve sudbine ili okolnosti.
Pa da vidimo zašto mnogi misle da ne kontrolišu svoje živote i kako je moguće postati proaktivan, bez obzira na godine.
Dozvole i kontrola
Još u detinjstvu, govore nam da pitamo za dozvolu kad god hoćemo da uradimo nešto. Roditelji treba da ti dozvole da ustaneš sa stola ili da ideš napolje da se igraš sa drugarima. Nastavnik treba da te pusti u WC. Čak i odrasli se ponašaju isto. Šef treba da te pusti da izađeš ranije. Treba žena da te pusti da odeš na pivo sa drugarima umesto da sređuješ dvorište. Treba ti dozvola da napraviš nastrešnicu u dvorištu. Rezultat toga je da mnogi imamo eksterno pozicioniranu kontrolu. Ovaj koncept je zapravo poprilično jednostavan.
Oni koji imaju interno pozicioniranu kontrolu, veruju da je kvalitet njihovog života veoma određen njihovim izborima i akcijama i veruju da su odgovorni za ono što su i što imaju.
Oni koji imaju eksterno pozicioniranu kontrolu, veruju da kvalitet njihovog života određuje okruženje, sreća i sudbina. Veruju da su drugi odgovorni za njihovu sreću ili nesreću.
Jedno svakako ne isključuje drugo. Nije nula i faza. Međutim, neki ljudi preferiraju jedno pre drugog.
Biti proaktivan
Između akcije i naše reakcije, imamo pravo da biramo. Naša samosvest, mašta, savest i slobodnavolja nam daju moć da odlučimo kako ćemo odgovoriti na svaku situaciju u životu. Možemo da razlikujemo dva tipa ljudi, proaktivne i reaktivne.
Proaktivni ljudi prepoznaju da su oni odgovorni za reakciju na spoljašnju akciju. Imaju interno pozicioniranu kontrolu. Ne krive okolnosti, uslove ili bilo šta za svoje stanje. Oni veruju da njihovo postojanje predstavlja rezultat ličnih izbora koji dolaze iz njihovih ličnih vrednosti.
Reaktivni ljudi veruju da je njihovo stanje rezultat njihovog psihofizičkog okruženja. Imaju eksterno pozicioniranu kontrolu. Raspoloženje im se menja u odnosu na raspoloženja drugih ili na osnovu stvari koje im se dešavaju. Dozvoljavaju spoljašnjem svetu da utiče na njihovo postojanje i ponašanje.
Razlika se može videti na primeru trošenja vremena i energije.
Svi imamo veliki broj briga – zdravlje, porodica, posao, prijatelji, svet, siromaštvo, terorizam, klima…. U okviru tih stvari, postoje stvari koje možemo direktno da kontrolišemo – koliko treniramo, kada idemo u krevet, kada idemo na posao, šta jedemo,gde živimo, sa kim se družimo. To je naš opseh uticaja.
Proaktivni ljudi fokusiraju njihove napore na krug uticaja. Troše vreme i energiju na stvari koje mogu da promene i na taj način, stvaraju dva efekta. Prvi, proaktivni ljudi utiču na promene u svom životu. Drugi efekat je da se njihov opseg uticaja takođe širi.
Reaktivni ljudi se fokusiraju na brige. Oni provode vreme razmišljajući o stvarima koje ne mogu da promene. Pokušavaju da promene druge ljude, društvenu nepravdu, da promene način razmišljanja drugih grupa ljudi i nacija. Čak, ima i drugi efekat, koji se vidi u smanjenju njihove zone uticaja jer fokusiraju energiju na pogrešne stvari.
Svaki put kad usmeriš pažnju sa zone uticaja na druge brige koje ne možeš da promeniš, dozvoljavaš spoljnim silama da utiču na tebe i tako se odričeš slobode. Tvoj život zavisi od drugih. Šta misliš o sreći („Imati sreće“, ne „biti srećan“). Ima slučajeva kada smo stvarno na milost ili nemilost okruženja, naravno. Ali naši odgovori su uvek samo naši.