Tvoje viđenje novca i uticaj na život

Počeću tekst pričom o tri prijatelja. Oni su odrastali uz svoje porodice i posmatrali svoja viđenja o novcu kada su bili deca i sada kada su odrasli.

Porodica prvog od njih, zvaćemo ga A, je bila siromašna. Živeli su u maloj staroj kući. Otac je pravio barske stolice u garaži, dok je majka konobarisala. Zbog toga što otac nikad nije zaradio neki značajniji novac, majka je uvek bila štedljiva. A kaže da nikad nije naučio ništa o novcu od svojih roditelja. O novcu je naučio od roditelja svog druga B. Kao dete se družio sa B i seća se da je B imao otvoren štedni račun još kao dete, a roditelji bi ga vozili u grad da uplaćuje novac na štednju. A je onda otišao kod majke da traži da mu otvore štedni račun, ali nikad nije imao nešto preterano novca na njemu. B još uvek ima novca na tom računu. Otac je B kasnije učio kako da investira na berzi. Oni su živeli u kući na sprat sa nekoliko ari zemlje. Klasična srednja klasa. Oni su preneli navike za pametno upravljanje novcem na svoju decu. B i njegova sestra su odgajani sa valjanim stavovima prema novcu.

C bi želeo da su njegovi roditelji takođe mogli da ga nauče svemu tome. I njegova porodica je bila siromašna. Do fakulteta je živeo u maloj kući sa roditeljima. Otac je nekad bio bez posla i tada je bilo problema za obezbeđivanje hrane i odeće za decu. Ali nije uvek bio bez para.

Kad god je otac zaradio neki novac, nije ga štedeo, nije ga investirao. Trošio ga je na igračke. Kupovao je računare, aviončiće, automobilčiće. Kad bi bio bez posla, prodao bi sve što je kupio da obezbedi hranu. C nije ništa naučio o novcu od svog oca, ali je naučio nešto o biznisu, jer je stalno pokretao nove poslove. Mnogi od njih su propali, ali su neki bili i uspešni, i još uvek su.

Suština je da sve tri osobe, A, B i C imaju dosta različito viđenje novca i kako treba njime postupati koje nose iz detinstva.

Mape uma

Naše ponašanje i stavovi prema novcu u velikoj meri zavise od našeg okruženja – prijatelja i porodice. Društvo, naročito danas, sa društvenim mrežama, igra veliku ulogu. Ipak, većina naših stavova o novcu se zasniva na tome što su nas roditelji naučili.

Viđenje novca je samo jedan deo velikog viđenja koje koristimo za kretanje kroz život. U knjizi „Put kojim se ređe ide“, u kojoj je opisano kako naše pojedinačno viđenje oblikuje naš pogled na stvarnost.

„Što jasnije vidimo realnu sliku sveta, to smo bolje opremljeni da se sa njim suočimo.“

Naš pogled na stvarnost je kao mapa koju koristimo da identifikujemo okruženje života. Ako je mapa tačna i precizna, generalno ćemo znati gde smo, a ako smo odlučili gde hoćemo da idemo, znaćemo kako da tamo stignemo. Ako je mapa pogrešna i neprecizna, bićemo izgubljeni.

Ipak, kako se u knjizi navodi, mi nismo rođeni sa ovim mapama. Mi pravimo mape tokom vremena. Sa životnim iskustvom, mi docrtavamo detalje da bismo bolje mogli da se upravljamo u budućnosti. Ovaj koncept dovodi do zanimljivih zaključaka:

Svako od nas ima svoje viđenje sveta. Ni jedna mapa nije 100% tačna, ali ima mnogo ljudi koji misle da je njihova mapa jedino precizna.

Naše mape zahtevaju konstantno ažuriranje da bi bile korisne. Svet se menja. Način na koji komuniciramo sa svetom se menja. Mi se menjamo. Ako ne ažuriramo mape, one neće pokazivati stvarnost.

Što se više potrudimo da identifikujemo i upoznamo stvarnost, preciznije će naše mape biti. Ipak, promena mape zahteva dosta napora koji nije uvek prijatan. Kao rezultat, neki ljudi nakon detinjstva pretanu da dodaju detalje svojim mapama. Do srednjih godina, mnogi ljudi odustanu jer se osećaju da su njihove mape kompletne.

Iako svako ima svoju mapu uma, za mnoge od nas su one sakrivene. Podsvesne. Nikad ne proveravamo njihovu tačnost i nikad ih ne dovodimo u pitanje ako ne moramo.

Nevidljivi scenariji

Zato što su mape sakrivene, možemo da kažemo da su to i scenariji kojih nismo ni svesni, ali oni utiču na naše stavove i ponašanja. Evo nekoliko primera:

• Ako nemaš novca, ne možeš na fakultet.
• Da bi bio srećan, treba da radiš ono što voliš.
• Treba da budeš sa partnera pre nego što se skrasiš.
• Ako radiš naporno, zaslužuješ dobar stan i auto.
• Bićeš srećan kada zaradiš više novca.
• Kupovina skupih poklona pokazuje da ti je stalo.
• Ljudi koji se vole se nikad ne svađaju.
• Bonus: „No pain, no gain“

Ipak, nisu svi scenariji pogrešni. Mnogi od njih su i veoma korisni. Kao što je i prikazano u „Put kojim se ređe ide“, kada su mape tačne, pomažu nam da stvorimo svoju stvarnost. Ali isto tako, mnoge mentalne bolesti dolaze od toga da neko nije uspeo da ažurira svoje viđenje stvarnosti.

Dešava se da se puno trudimo da ažuriramo svoju mapu koju možemo da koristimo i da nakon toga dobijemo nove informacije koje utiču na nju i govore nam da je neki naš stav pogrešan, a mapa mora da bude ponovo nacrtana značajno. Ovo izgleda zastrašujuće.

Mnogo češće, nesvesno, mi ignorišemo nove informacije. I to ne samo pasivno, već često i tvrdimo da su nove informacije pogrešne, opasne. Čak se i borimo protiv njih, pokušavajući da izmanipulišemo svet kako bi se prilagodio našoj slici stvarnosti. Mnogo pre nego što pokušamo da promenimo mapu, mi probamo da uništimo novu realnost.

Moramo da uradimo upravo suprotno, da se prihvatamo istinu. Umesto korišćenja zastarele mape da bismo se orijentisali ka budućnosti, treba biti otvoren ka promeni načina na koji vidimo svet tako da pomaže više nego što koči. I ovo se odnosi, kako na generalno viđenje sveta, veliku mapu, tako i na manje delove, koji uključuju i viđenje novca.

Tvoje viđenje novca

Naše viđenje novca ne utiče samo na način kako posmatramo novac. Takođe utiče kako posmatramo druge ljude kada je novac uključen. Da li pozajmljuješ novac prijateljima? Da li daješ novac u dobrotvorne svrhe? Koliko daješ bakšiša u restoranu? Kako se osećaš kad tvoja žena nikad ne uštedi ni dinar?

Nažalost, viđenja novca koja mnogi od nas imaju nas često sprečavaju da imamo zdrav odnos sa novcem. Veliki deo bogaćenja je razvoj zdrave slike o novcu koja ti omogućava da napraviš dovoljno novca za budućnost i sadašnjost.

Dok razmišljaš o svom viđenju novca, razmisli o ovim pitanjima:

• Da li više trošiš ili štediš? Zašto misliš tako? Da li bi mogao da postaneš suprotno od ovoga što misliš da sada radiš? Da li su tvoji roditelji više trošili ili čuvali? Da li tvoja žena štedi? Koja su tvoja razmišljanja o ljudima koji imaju drugačije stavove o novcu od tebe?
• Da li parovi treba da imaju zajednički novac ili svako posebno? Nešto između ova dva? Ima li razlike da li je par venčan ili ne? Šta misliš o predbračnim ugovorima? Šta raditi kada je jedna osoba u paru štedljiva, a druga troši?
• Kada je ok da sa prijateljima pričaš o novcu? Da li je u redu da pozajmljuješ novac članovima familije? Prijateljima? Da li je ok da pozajmljuješ od njih? Kada bi ti prijatelj ponudio da se pridružiš biznis poduhvatu koji tek počinje, da li bi to uradio?
• Kada je dug prihvatljiv? Da li je ikada? Kakva su tvoja razmišljanja o potpunom oslanjanju na dugove? Napuštanje hipoteke? Kreditne kartice, da ili ne? Kako upravljati ovim stvarima?
• Šta misliš o štednji i investiranju? Da li si počeo da štediš za penziju? Da li se plašiš berze? Da li se trudiš da saznaš kako novac funkcioniše ili je to sve misterija? Da li se bogatstvo ogleda u količini nekretnina i plemenitih metala? Ili možda u količini bitkoina?
• Koliko spoljni ekonomski faktori utiču na tebe? Berza? Stopa nezaposlenosti? Kamatne stope? Porezi? Da li su vladina socijalna davanja neophodna? Koliko tvoja finansijska slika zavisi od finansijske slike sveta?
• Šta misliš o radu? Da li si spreman da radiš dva ili tri posla? Da li pre biraš da radiš prekovremeno ili da budeš sa porodicom? Da li poslovi drugih ljudi zavise od tebe? Da li su ti neki poslovi nedostižni jer nemaš dovoljno obrazovanja, i skustva ili poznanstava?
• Šta to znači biti bogat? Da li bi bio bogat sa milion dolara? Da li bi zarada od milion dolara godišnje napravila bogatog čoveka od tebe? Da li si imao sreće da si rođen tu gde si rođen? Šta misliš o bogatim ljudima? Da li im se diviš ili su većinom oni snobovi?
• Koliko si spreman da preuzmeš finansijski rizik? Da li se kockaš? Da li investiraš u akcije? Koja je razlika između ova dva? Šta je sa lutrijom? Je li to porez na glupost ili je to prilika za prosečne ljude da se probiju?
• Kada je reč o novcu, ima li podele na muški i ženski posao? Ako da, koji poslovi su za žene, a koji su za muškarce? Da li smatraš da je nešto vezano za novac ispod tvog nivoa? Da li skupljaš kupone? Spremaš svoju hranu? Ko plaća račune u tvojoj kući i zašto? Da li u porodici svi razumeju vašu finansijsku situaciju ili je novac u odgovornosti jedne osobe?
• Šta moraš da imaš i bez čega možeš da živiš? Da li je kablovska televizija obavezna? Prevoz i troškovi stanovanja? Da li ti treba auto? Da li ti treba kuća sa dvorištem? Da li je iznajmljivanje za budale? Da li ćeš kroz posedovanje nekretnine stići do bogatstva? Da li planiraš da ranije otplatiš kredit ili ćeš da refinansiraš dok ne umreš?
• Kako se osećaš zbog novca? Da li ti stvara stres ili si srećan?
• Za šta se novac koristi? Koja mu je svrha? Da li se svrha menja tokom vremena? Da li se menja kako stariš? Da li se menja prema tome gde živiš?

To je baš previše stvari da razmišljaš. Natrpao sam te pitanjima. Ipak, nadam se da ćeš iamti vremena da proceniš svako od njih i da ćeš uvideti kako tvoji odgovori utiču na tvoju trenutnu finansijsku situaciju.

Šta misliš, kakvi će biti tvoji odgovori u odnosu na tvoje članove porodice i na tvoje prijatelje i kolege? Da li postoje tačni odgovori na ova pitanja? Da li postoje tačni odgovori na sva pitanja? Zbog čega je neki odgovor tačan ili pogrešan?

Svidelo se tebi to ili ne, tvoje viđenje novca određuje ko si i koliko novca imaš. Ako nisi srećan sa svojom finansijskom situacijom, stvari se neće popraviti ako nastaviš da radiš iste stvari i vrtiš iste misli kroz glavu. Da bi se stvari poboljšale, moraš sprovesti duboke i dugoročne promene.