Prošle godine u ovo vreme, izgledalo je kao da će berze širom sveta da propadnu bespovratno. Svako novo osvežavanje stanja u portfoliu je donosilo nove gubitke. Tramp je blokirao letove iz Evrope. NBA sezona je bila otkazana do daljnjeg. Poznate ličnosti su počele da prijavljuju da imaju koronu i sve se to dešavalo iz minuta u minut.
Možemo da kažemo da je svet zapravo jedno dosta dosadno mesto bez nekih bitnih dešavanja u većem delu vremena. Ipak, svakih oko 25 godina, nešto nepredviđeno se desi i to promeni sve preko noći.
Takav je osećaj bio u martu prošle godine, kada smo shvatili da je korona ozbiljna stvar.
Izgledalo je kao katastrofa za sve. Akcije su toliko brzo pale, najbrže u istoriji. Videli smo katastrofu za sve avio kompanije, za sve tržne centre i za sve kruzere. Ipak, dok su svi paničili, bilo je vreme za kupovinu. Kupovinu prvoklasnih inovatora daleko ispod cene… i to se isplatilo. I korona je promenila kompletne industrije zauvek.
Online kupovina namirnica kao prva. Tokom 2019. godine, samo 2% od 1,8 biliona dolara se dešavao online. Ljudi nisu imali poverenja da dozvole strancu da bira banane i jabuke umesto njih. Ipak, kada je krenuo prvi lockdown, online prodaja namirnica je eksplodirala, porasla je za 53%.
Pre pet godina, lekarski pregled preko računara nije postojao. Bilo je više ludo nego realno. Zbog korone, ovo je postalo jako normalno. Teladoc sada ima više od 50 miliona pretplatnika.
Hajde da posmatramo pandemiju kao veliki pokretač. Na primer, veliki broj ljudi je bio zaglavljen na svojim poslovima koje nisu voleli, ali ih nisu napuštali jer su se osećali komforno. Korona ih je pogurala. Kompanije su morale da otpuste veliki broj radnika, a oni su konačno bili slobodni da započnu svoje biznise.
Danas, ljudi započinju poslove u najvećoj meri još od 2004. godine. 4.4 miliona novih zahteva za otvaranjem kompanije je podneto 2020. godine u SAD.
Ukratko, korona je najveći događaj koji današnje generacije pamte. Svaki veliki period rasta berze počinje sa nečim ovakvim – velikim šokom, šokom koji menja poglede, očekivanja i predviđanja.
Amerikanci su videli tri velika šoka tokom prethodnog veka i sva tri su izazvana velikim promenama u svetu. Evo i sada tog događaja – korona.
Disruptivne akcije će ići znatno više nego što možemo da zamislimo u naredne dve faze. Ovog meseca, predložiću potpuno novu kompaniju koja će profitirati od ove budućnosti.
Videćete još da ova kompanija ne profitira samo od korone. Nedavno je objavila rekordnu zaradu i akcije ove kompanije su sada na blagom popustu u odnosu na cenu o pre mesec dana.
Reći ću sve detalje u narednom delu, ali hajde prvo da vidimo prva tri puta kada se nešto veličine korone desilo i kako je tržište reagovalo posle toga.
Sadržaj
Ovaj događaj je pokrenuo veliki uspon dvadesetih godina
Automobili su bili igračke bogatih ljudi.
Henri Ford nije mogao da ubedi investitore da podrže njegovu kompaniju automobila. Čak je i JP Morgan rekao njemu da su to „samo igračke bogatih ljudi“ i da u tome nema budućnosti. Automobili su počeli da se koriste u Americi na početku dvadesetog veka. Ipak, 1905. godine je bilo manje od 100.000 automobila u celim SAD.
Problem je bio u tome što su automobili koštali tada kao i trogodišnja plata prosečnog radnika. Ukratko, nisu mogli svi da ih kupe. Ipak, Ford je verovao da ne mora da bude tako. Bio je impresioniran kako velike klanice u Čikagu koriste pokretne linije kako bi sekle životinjska tela, deo po deo. Zato je Ford rastavio proces sklapanja Modela T u 84 koraka i istrenirao svakog radnika da radi samo jedan posao.
Njegova inovacija je smanjila vreme potrebno da se napravi automobil sa 13 sati na samo 90 minuta. Do 1920. godine, jedan automobil je bio proizveden svakih 10 sekundi.
Na ovaj način, automobili su koštali 260 dolara umesto 900 i tako je postalo moguće običnom radniku da kupi automobil.
Do 1929. godine, bilo je čak 23 miliona automobila u Americi. Ovo je pokrenulo sve. Oni koji nisu nikada izašli iz svog sela, mogli su da putuju i istražuju. Postalo je mnogo lakše viđanje sa drugim ljudima i razmenjivanje ideja sa njima. Ubrzo su pratile inovacije kao što su radio, mešalice betona, električni brijači, frižideri, televizija… mašine za veš… sve je to usledilo.
Automobili su zaslužni i za industriju brze hrane. Ljudi koji se voze u svojim automobilima ogladne, ali nisu imali mnogo opcija da nešto i pojedu. Prvi lanac restorana brze hrane je počeo da radi 1921. godine.
Velika tražnja za automobilima je kreirala još nekoliko povezanih industrija. Do 1928. godine, proizvođači automobila su koristili 90% američke nafte, 80% gume i 75% stakla.
Pojava jeftinih automobila je bila velika promena koja je dovela do velikog rasta tokom dvadesetih godina. Henri Ford nije bio jedini koji se obogatio od ovoga. Ovo je pokrenulo ekonomsku revoluciju i dovelo do prvog velikog buma berzi u dvadesetom veku.
Oni koji su investirali u proizvodjače automobila su postali jako bogati. Ford nije izašao na berzu do 1950ih, ali je glavni konkurent General Motors doneo čak 1275% povraćaja.
Najbolja decenija za američke akcije
Tokom WWII, ratni brodovi SAD su mogli da ispaljuju rakete od dve tone na neprijatelje koji su bili udaljenido 25 milja. Ipak, trebale su im upravljačke table da bi uspešno pucali.
Ove table su pomagale nišandžijama da predvide uslove kao što su vetar, temperatura, kiša i njihov uticaj na putanju rakete. Ljudima je bilo potrebno nekoliko nedelja da izvrše sve ove kalkulacije i kako se rat zahuktavao, vojnici su ispaljivali rakete bez ovoga.
Dvojica likova sa univerziteta su obećala nešto što će pomoći vojsci da uradi sve kalkulacije u sekundi.
Sa težinom od 30 tona, ENIAC je kompletiran 1945. godine. Kalkulacije koje su treniranom fizičaru zahtevale 20 sati, završavao je za 30 sekundi. Do tad, računari su bili kao fensi pisaće mašine. ENIAC je bio prvi računar opšte namene. Dakle, mogao je da lako izvršava mnogo različitih zadataka.
Oni su izumeli kasnije i UNIVAC koji je dospeo u žižu javnosti kada je predvideo pobedu predsednika Ajzenhauera na izborima 1952.
Mogao je da izvrši kalkulacije od 100 godina za samo dva sata. Vojska je procenila da radi posao čak 20.000 ljudi. Uskoro su velike kompanije u SAD koristile ovu mašinu da dodatno unaprede svoj posao.
1951. godine, UNIVAC je pokrenuo revoluciju. Hard diskovi, mikročipovi, optička vlakna, modemi, kopir mašine i prvi programski jezici su izmišljeni u narednih devet godina. Ova otkrića su obezbedila materijal za 60 godina inovacija. Na primer, tu su čipovi, koji su mozgovi računara. Kad ih ne bi bilo, samo da biste pročitali ovaj tekst vam ne bi bio dovoljan računar veličine vašeg stana.
Prema grafiku koji sam pokazao gore, računarska revolucija je bila korak 1 koji je uveo u zlatno doba produktivnosti. Investitori u računare tada su zaradili ogromne sume novca.
Texas Instruments je povećao cene akcija u tom periodu za 4600%, IBM 2600%, NCR 450%.
Promena iz koje se rodio Internet
„Imali smo tri TV stanice… dve radio stanice i nismo imali kablovsku. Najbliža knjižara je bila na sat vremena“.
Internet tehnologije su postojale od 70ih i 80ih godina. Ipak, do 1993. godine, samo manje od 5% Amerikanaca je koristilo Internet, ikada. Zašto – zato što je iskustvo bilo jako loše.
Nije postojao Google. Morali ste da ukucate tačnu adresu sajta koji ste hteli da posetite. Tekst i slika nisu mogli dase učitaju istovremeno na istoj strani. I to je činilo utisak o Internetu mnogo gorim.
Marc Andreessen je promenio to, tako što je kreirao prvi jednostavni web pregledač. Mosaic je omogućio prikazivanje slika i teksta istovremeno. Od dosadnog, sivog, Internet je postao nešto kao veoma zanimljiv magazin. Takođe, omogućio je hiperlinkove i „skakanje“ sa jedne strane na drugu samo uz jedan klik.
Ovo je donelo WWW u milione domaćinstava po prvi put. Ovim je pokrenuta lančana reakcija. Kako su svi koristili Internet, tako su i nove kompanije stvarale nešto novo, za Internet, na Internetu.
Yahoo, Amazon, eBay,… i mnogi drugi. Andreessen je kasnije osnovao Netscape i to je pokrenulo dot.com bum. Netscape je postao kompanija vredna 2,7 milijardi dolara za samo minut, dok je za to, kompaniji General Dynamics bilo potrebno 43 godine.
Sa ovim, Amerika se upoznala sa Silikonskom Dolinom. Ljudi su videli Internet kao mesto za brzu zaradu. Kompanije proizvođači opreme za Internet i računare su donele ogroman profit. Tu je Cisco sa 102,000%, Dell je pretvorio 10.000 uloženih u 1990oj u 9 miliona do kraja 1999. godine. Tu je i Microsoft, koji je od januara 1990 do decembra 1999 godine došao od 0,62 dolara po akciji do 58 dolara po akciji.
Četvrti američki bum na berzi
U prethodnom veku su se desila tri, i sva tri su izazvana nekom velikom promenom.
Korona je pokrenula četvrti bum. I baš kao i u prethodnim bumovima, oni koji poseduju akcije koje su u centru promena, proći će najbolje.
Najveća promena vezana za koronu je da se sve pomerilo online. Internet kupovina je skočila tri puta zbog korone.
Rast internet kupovine
Ljudi online čak i posećuju doktore. Ljudi online kupuju i prodaju kuće. Nike je zatvorio sve svoje radnje i prodaje najviše online.
I sve to omogućava Twilio (TWLO). Verovatno ste koristili usluge ove kompanije milion puta a da niste toga ni bili svesni.
Ako ste nekad uzimali Airbnb, kad vam domaćin pošalje instrukcije za otvaranje vrata ili ako dobijete podsetnik za rezervaciju u restoranu? Twilio je omogućio sve ovo.
Ukratko, Twilio prodaje softver koji omogućava kompanijama da kontaktiraju kupce gde god da su.
Nekada, svaka kompanija je imala odeljenje za isplatu zarada. Sada to za njih rade kompanije kao Paylocity i Paycom. Ovo ima smisla, jer su oni specijalizovani i manje će vas koštati. Kako su kompanije to uočavale tokom vremena, Paylocity i Paycom su donele investitorima veliki profit.
Slično nešto se dešava i u komunikacijama. Veliki broj firmi je otvarao svoje uslužne centre koji su koštali milione dolara. Ali to što je nekada podrazumevalo razvlačenje žica i kreiranje miliona kvadrata poslovnog prostora, sada se može zameniti klikom na dugme.
Na primer, Shopify. Oni omogućavaju kreiranje online prodavnice za par sati. 2018. godine, Shopify je hteo da proširi svoj tim za podršku korisnicima. Ipak, umesto velikih kancelarija, oni su odabrali Twilio Flex. Ovo je softver za kontakt centar. Omogućava izgradnju kontakt centra bez svih tih skupih troškova. Uz samo tri programera, Shopify je dobio potpuno operativni kontakt centar za 4 meseca.
Spirit Airlines takođe koristi Flex i time su snizili troškove podrške za 95%. Imali su prosečno vreme čekanja od 45 minuta. Sada to završavaju za par sekundi.
Twilio takođe služi kompanijama koje žele da omoguće kontakt sa korisnicima kroz sve moguće kanale.
Da li ste nekad koristili two-factor authorization na WhatsApp-u? Oni koriste Twilio za to. I platili su za tu uslugu prošle godine 100 miliona dolara.
Netflix koristi Twilio da podseti korisnike o novim epizodama i mnogi, mnogi drugi….
Biće veći od Salesforce-a za tri godine
Izgradnja kanala komunikacije sa korisnicima i nije najinteresantnija za mnoge. Ali, ovi vladari iz senke često imaju super rezultate.
Pogledajte Amazon Web Services. Twilio menja komunikaciju sa korisnicima kao što je Amazon promenio tradicionalno računarstvo. Umesto da potroše milione, jednostavno mogu da iznajme usluge Twilio-a.
Od 2017. godine, Twilio je povećao prodaju četiri puta. Prihod u prošlom kvartalu je skočio do 548 miliona dolara.
Mnoge inovativne kompanije već koriste Twilio, tu su Airbnb, DoorDash, Shopify, Netflix, WhatsApp, Uber,…
Twilio naplaćuje kompanijama na osnovu korišćenja. WhatsApp je platio 100 miliona prošle godine.
Twilio je već dosta porastao, ali ima još dosta da ide. Prodaja će dostići više od 2 milijarde ove godine, ali je to samo 5% od ukupnog tržišta. Kao što je bio slučaj i sa Salesforce-om. Oni omogućavaju firmama da upravljaju odnosima sa klijentima. 2012. godine, Salesforce je bio vredan 20 milijardi, a danas vredi 225 milijardi. Twilio raste još brže.
Zapravo, mnogi direktori u Twiliu su preuzeti iz Salesforce-a. I Twilio, kao takav, može doneti investitorima odličnu zaradu, ako su spremni da drže u vlasništvu ovu kompaniju u naredne 3-4 godine.
Ipak, ovo je samo moja analiza. Pre kupovine, obavite svoje istraživanje i nikako ne kupujte akcije samo na osnovu mog teksta. Kako ne očekujem da mi date deo svog profita kada zaradite od akcija koje analiziram, tako i ne snosim odgovornost za eventualne gubitke koji mogu nastati.
Takođe, ako hoćete, uvek se možete priključiti klubu milionera da biste dobijali besplatno objave putem maila.
