Kada se pojavio virus COVID-19, mnogi ljudi su počeli da troše manje para, što zbog toga što veliki broj stvari nije bio dostupan, što zbog toga što se neizvesnost u vezi sa mogućim oporavkom promenila. Korona virus je pojava koja je globalno ugrozila sve, ali su reakcije različitih grupa ljudi drugačije, čak i kada je u pitanju potrošnja. Nedavno sam video grafik na Internetu koji pokazuje trošenje Amerikanaca u periodu pandemije, imajući u vidu visinu njihovog prihoda.
Neukom oku, ovo predstavljaju samo tri linije koje su išle naniže, pa su se blago oporavile. Ipak, ove tri linije, sa još par elemenata pokazuju i nešto više o tome kako se mentalitet ljudi razlikuje u zavisnosti od prihoda.
Na početnoj tački, grafik prikazuje standardnu potrošnju pre pandemije u Americi. Dakle, redovno trošenje i svi kreću od 0%.
Ipak, sa znacima pandemije, videćemo da su svoju potrošnju najviše umanjili najimućniji stanovnici, a najmanje oni sa najnižim primanjima. Dakle, najbogatiji su umanjili svoju potrošnju za 35%, dok su siromašniji umanjili svoju potrošnju u proseku za oko 30%. Uz mala kretanja gore-dole, potrošnja je ostala skoro nepromenjena po društvenim grupama, do momenta kada je predstavljena pomoć od strane države, takozvani „helicopter money“.
„Helicopter money“ je iskristalisao jednu karakteristiku koja pokazuje znatnu razliku između grupa sa nižim i grupa sa višim primanjima. Naime, grupa ljudi sa nižim primanjima je već nekoliko dana pre nego što je stimulacija pristigla, počela da povećava svoju potrošnju. Otprilike je slična situacija i sa pripadnicima srednje grupe po primanjima, ali u nešto manjoj meri. Ipak, najbogatijih 25% građana još uvek nije počelo da povećava svoju potrošnju, do nekoliko dana posle primljenog novca.
Možemo da vidimo da je siromašniji sloj požurio da potroši novac koji još nije dobio, dok se sloj sa više novca suzdržao i nekoliko dana posle toga. Takođe, vidimo da i u nastavku, dok se potrošnja grupe sa manjim primanjima skoro vratila na početnu tačku (u junu je samo 5% manja nego na početku krize), možemo da vidimo da je u slučaju grupe sa višim primanjima, potrošnja oko 17% niža od normalne.
Reklo bi se da je grupa sa višim primanjima svakako i stabilnija grupa, ona koja i ne mora da brine o svojoj egzistenciji čak i da se pandemija produži. Ipak, grafik pokazuje da se oni ponašaju dosta defanzivnije u odnosu na grupe sa nižim primanjima i da su još uvek daleko od svog normalnog nivoa potrošnje.
Jesi li bogat ili siromašan
Nedavno je i u Srbiji isplaćena pomoć od 100 evra svakom punoletnom građaninu. Imajući u vidu da je prethodno istraživanje urađeno u Americi, postoji mogućnost da bi grafik urađen u Srbiji izgledao nešto drugačije. Ipak, znajući da na dovoljno velikom uzorku može da se donese zaključak za celu grupu, možemo pretpostaviti da je i ponašanje ljudi sa različitim nivoima primanja slično kao i u Americi.
Pitanje je – kojoj grupi pripadaš? Da li si potrošio 100 evra pre nego što si ih dobio ili si ipak sačekao malo?
Ako ti se svideo tekst, podeli ga na društvenim mrežama ili se prijavi da dobijaš obaveštenja o novim tekstovima.
Pročitaj još neke od naših tekstova
