Da li biste hteli da budete deo nove tehnološke revolucije? Ova revolucija se dešava sada. Ipak, dešava se tako neprimetno, da retko ko primećuje koliko ona može doneti.
Ovakve promene se u tehnološkom svetu dešavaju svakih 20tak godina. Prošli put, investitori su ostvarili profit od preko 800%, a često i preko 2000% za samo par godina.
Ovog puta, ja ipak mislim da smo na pragu još većih profita za investitore. Svakih 20-tak godina, računari budu potpuno redizajnirani i promenjeni. Kad ovo kažem, ne mislim na to da postaju malo brži ili manji. To se dešava svakodnevno. Govorim o potpunoj promeni u načinu funkcionisanja računara. Da vidimo, da ne bude da pričam gluposti…
1944. godine, IBM je napravio prvi računar za „sve namene“. Ovaj računar je bio težak preko 4 tone i zauzimao je 15 metara. Sve je počelo sa ovim računarima. IBM je bio pionir računarstva. Investitori koji su kupili akcije IBM-a su zaradili četvorostruko u sledećih deset godina.
Zatim, 1973. godine, jedan lik koji se ispisao sa Harvarda je imao super ideju. Do ranih sedamdesetih godina, računari su dosta uznapredovali, ali su imali jedan veliki problem. Bili su potrebni eksperti da bi njima upravljali i to je bila prepreka za veliki broj ljudi u svetu. Bil Gejts je osnovao Microsoft 1975. godine sa ciljem da omogući da svi koriste računare. To je bila jedna velika promena u načinu rada računara.
PC-evi su pružili mogućnost običnom svetu da koristi računare. Nisu bili dostupni samo naučnicima sa prestižnih univerziteta. Po prvi put u istoriji, računari su postali realnost miliona domaćinstava i firmi. Microsoft je omogućio ovu transformaciju i obezbedio je svojim najranijim investitorima čak 58.000% povraćaja investicije.
Još mnogo kompanija koje su pomogle u ovom procesu kao što su Intel, Apple i Oracle su donele bogatstvo svojim investitorima u ovom periodu. A onda – još jedna promena se desila.
Danas više od 3.5 milijardi ljudi ima smartfon. U svetu je više računara nego ikada ranije. I danas je moguće uraditi bilo šta sa mašinom koja staje u džep. Ali, ono što je činjenica je da, iza zavese, računari su se vratili na mašine od 15 metara (i više).
Kada nešto potražite na Google-u, ta pretraga se ne vrši na telefonu. Pretraga se vrši hiljadama milja daleko, putujući kroz optička vlakna, do skladišta punog servera, koje se zove data centar. Ovi serveri obrađuju vaše zahteve i šalju informacije nazad. Bez obzira da li slušaš muziku, da li gledaš Youtube, ovako moderno računarstvo funkcioniše.
Računari su se prebacili nazad na centralizovani model. Pametni telefoni su jednostavno naš priključak na mrežu velikih data centara koji su mozgovi računara. I sad, tu postoji prilika…
Ovo može izgledati kao nebitna promena, ali, ova promena je pokrenula eru cloud računarstva (Cloud computing) i to je jedan od najvećih trendova za pravljenje novca u istoriji berzi. Otvorena su vrata za veliki broj kompanija koje čekaju da ponude svoje usluge zahvaljujući tim data centrima.
Kompanije koje se bave bezbednošću na internetu, kao na primer, Okta i Zscaler, obezbedile su svojim investitorima preko 800% povraćaja investicije za tri godine.
Kompanije kao što je Paycom su bile još bolje, ostvarile su povraćaj investicije od preko 2.247% od 2014. godine do danas. One takođe koriste ovu tehnologiju. Ali, sada je kasno da se investira u te kompanije. Ipak, ne brinite ništa… Polako dolazi vreme za četvrtu revoluciju u računarstvu.
Mreža velikih centara kontroliše moderno računarstvo. Ovaj model funkcioniše odlično za dosadašnje tehnologije… Ipak, prespor je za ovo što dobijamo ovih dana i što ćemo imati u budućnosti. Na primer, samovozeći automobili. Oni moraju da donose odluke brzinom munje, bez greške. Ako dete izleti na ulicu, automobil mora da reaguje. I tu može biti problem – ako auto mora da čeka na informaciju da dođe sa razdaljine od 500 kilometara, bez obzira koliko brzo putuju informacije. Na primer, tu su i dronovi za isporuku. Tu su hirurški zahvati na daljinu. Računari se opet menjaju, od centralizovanog, ka distribuiranom načinu rada.
Ovo se postiže uz pomoć nečega što se zove Edge Computing.
Edge computing omogućava obradu podataka na „rubovima“ mreže. Ovako – nema potrebe da se povezujemo sa udaljenim centrima. Zato, Edge je mnogo brži nego što Cloud može ikada biti. Postoje studije koje kažu da može ubrzati obradu podataka za više od 30 puta.
Ovo sve je dosta tehničko. Možda ne razumete. Ipak, šta treba zaključiti – Edge tehnologija omogućava ono što je do sada bilo nemoguće. To su tehnologije kao samovozeći automobili, IoT, veštačka realnost i komercijalizacija 5G tehnologija. I ovde govorimo o ogromnim mogućnostima kompanija da donesu milione svojim investitorima.
Nema mnogo kompanija koje se bave ovim za sada. A dve kompanije koje bi mogle da obezbede budućnost ove tehnologije su Cloudflare i Fastly.